Vrtic

• Razvoj govora

  Aktivnosti u ovoj oblasti usmerene su na razvijanje dečjih sposobnosti za nesputanu i pravilnu komunikaciju; na razvoj i bogaćenje dečjeg rečnika i usvajanje gramatički pravilnog govora, tj. književnog jezika; na izražajno pričanje, odnosno recitovanje, zatim na dećje jezičke igre – podstaknute određenim književnim predloškom, kao što su: stihovi za nastavljanje („Hajde ptico budi drug daj…“), nonsens („Gnjavator“ – Z. Balog), „kad bi“ situacije („Kad bi“ – J.J.Zmaj), nedovršene priče, priče u slikama i slično.

  „Kad bi“… situacije

  • „Kad bi jelen imo krila… Leteo bi do neba“ Milana 5,6
  • „Kad bi Maja bila Nađja… letela bi do neba“ Nađa 3,2
  • „Kad bi Teodora bila velika… onda bi dohvatila ptice“ Petar G. 5
  • „Kad bi mlekom tekla Sava… bila bi slava, pava“ Teodora 4
  • „Kad bi Milana bila mala… onda bi drvo prala“ Milana 5,6

  Nonsens – Gnjavator
  Zvonimir Balog

  Bio jedan teški gnjavator
  imao je tup glavator
  bežao je od kućatora
  i od školatora.
  Nije voleo nikakav radator
  ležao je u livadi izvaljen u travator
  sunce mu je pozajmilo svoj radijator.
  Čekao je da mu pečeni golubator
  i zreli kruškator
  sam padne u zubator.
  -Šta mogu – govorio je gnjavator
  kad imam tup glavator.
  Onda, jednog dana, kad je gnjavator
  ležao na obali Nilatora
  eto aligatora.
  - Ja sam – reče aligator -doktorator
  pa ću malo zasiljiti tvoj tupi glavator.
  Zasjalo u aligatora sto raznih zubatora
  i tu je kraj pesmatora.

  

  Naša pesma o gnjavatoru

  Mlađa grupa

  Bio jednom jedan gnjavator Imao je veliki nosator- Maja 4,6
  I veliki usator – Petar G. 5,1
  I veliki očator – Maja
  I veliki zubator – Minja N 4,1
  I pojeo veliki zidator – Petar G.
  I veliki vratator – Minja N.
  I pojeo zmajator – Marko 4,7
  Koji je pao sa neba – Teodora 4,2
  U bazator -Petar G.
  I pipnuo rukom fontator – Nađa 3,3
  I popio vodator – Vuk 5
  I zaboleo ga stomator – Nađa
  I zaboleo ga grlator – Teodora
  I otišao je na brodator – Minja N.
  I sreo ga gusator – Nađa
  I pojeo picator – Petar G.
  I pukao mu stomator. – Vuk

   

  Starija grupa

  Bio jednom jedan gnjavator imao je veliki vratator -Vojin 6
  I jedan veliki ustator – Lena 5,4
  I jeo jedan veliki zgradator – Ognjen 5,3
  I jeo jedan školator -Lena
  I jeo jedan kućator – Jelena 6,8
  I pojeo jedan slikator – Milana 5,7
  I zaboleo ga stomator – Srdjan 6,3
  I otišao da pije vodator – Srdjan
  I upao u bunator. -Lena

  Otisao gnjavator da plovi niz rekator – Ognjen
  Brodom što nosi benzitor – Vojin
  I zapalio se brodator – Jelena
  Skočio gnjavator u rekator – Sara 6, 6
  Skočio u camator – Ognjen
  Otišao na obator – Lena
  I vratio se u svoj kućator. -Maja

  Otišao gnjavator na jedan brodator i pao u vodator i pojeo ga ajkulator – Ognjen
  I progutao ga ajkulator, uhvatio je gusator rasekao joj stomator i izvadio gnjavatora. – Vojin

  Ovde, zatim, spadaju i aktivnosti kojima se utiče na razvoj dečje mašte – što se postiže pomoću bajki i fantastičnih priča narodne ili umetničke književnosti. Takođe, adekvatno odabranim delima utiče se na razvijanje dečjih sposobnosti da se različita osećanja prepoznaju i verbalno saopšte. Pored ovoga, insistira se na razumevanju poetskih slika kao i na razvoju dečjih sposobnosti za stvaranje istih.
  Na primer, obrađujući pesmu „Zalazak sunca“ Grigora Viteza, deca su na kraju na osnovu poetskih slika „Sunce je klonulo“ i „Sunce je u more utonulo“ gradila nove poetske slike:

  

  • Milana 5,8 – Sunce je otišlo, palo na krov, u prozor upalo i propalo kroz roletne.
  • Hana 5,6 – Umorilo se, tresnulo na pod.
  • Ognjen 5,4 – Sunce je zašlo, ušlo u brod, pa se zapalilo. Okupalo se u vodi, sunce je palo u vatru i otislo u Vrdnik. Odletelo u koš.
  • Srdjan 6,4 -Ugasilo se, otišlo u neki drugi kraj. Sunce se obuklo, pa se ne vidi.
  • Lena 5,5 – Sunce je potonulo, propalo,otišlo na sever, upalo u lavu.
  • Vojin 6,1 -Nestalo, otišlo u neku drugu zemlju.
  • Jelena 6,9 – Sunce je pobeglo, otišlo u drugi grad, upalo u knjigu i knjiga izgorela, odletelo u drugu šumu.
  • Sara 6,7 – Zapalilo se, palo u Dunav.
  • Sofija 5 -Sunce je otišlo u Afriku.
  • Sale 5,6 – Palo na travu, palo u baru, u reku.

   

  Deca se u vrtiću upoznaju i sa manje zastupljenim književnim formama, kao sto su zagonetke , brzalice, brojalice, razbrajalice i sl. Kod dece se razvijaju i sposobnosti za dramsko i scensko predstavljanje odgovarajućih književnih tekstova (Ljutito mece). Tokom svih usmerenih aktivnosti kod mališana se postepeno razvija interesovanje za knjigu i ljubav prema lepom govoru i pisanoj reči.

• Matematika

  Razvijanje početnih matematičkih pojmova

  Ovim aktivnostima utiče se na razvoj dečjeg logičkog mišljenja i na sticanje sposobnosti za sve složenije intelektualne operacije – upoređivanje, klasifikacija, serijacija, simboličko predstavljanje. Utiče se na dečje shvatanje elementarnih vremenskih, prostornih i kvantitativnih odnosa..

  • Deca se upoznaju sa osnovnim relacijama – u, na, izvan, ispred, iza, ispod, iznad, gore, dole, izmedju.

  • Utiče se na formiranje pojmova – jednako, manje, više, i na formiranje pojma skupa i podskupa.

  • Deca usvajaju pojam prirodnih brojeva od 1 do 10, upoznaju se sa brojnim nizom, sa brojanjem unazad.

  • Upoznaju se sa osnovnim principima sabiranja i oduzimanja putem formulacije – veće za 1 i 2 i manje za 1 i 2.

  • Razvija se uočavanje u prostoru i imenovanje različitih geometrijskih oblika – kvadrat, krug, trougao, pravougaonik, kocka, lopta, valjak, kvadar, kupa i piramida.

  • Rade se logičke operacije sa konkretnim objektima – uočavanje sličnosti i razlika i uočavanje i izdvajanje pojedinih osobina predmeta, kao što su veličina, boja, oblik, težina, upotreba i slično.

• Okolina

  Upoznavanje okoline

  Cilj ovih aktivnosti je da se deca upoznaju sa prirodnom i drustvenom sredinom koja ih okružuje i da usvoje određena znanja o prirodnim pojavama i društvenim prilikama, prvo u svojoj neposrednoj okolini, a potom i u svetu.

  • Da deca upoznaju prirodu – biljni i životinjski svet u njoj, kao i prirodne pojave zakonitosti koje vladaju u prirodi.

  • Da u neposrednom kontaktu sa prirodom (izlasci u dvorište, posete baštama, njivama, voćnjacima, izleti i slicno) deca bogate svoja saznanja i doživljaje lepog u prirodi, što predstavlja osnovu za izgrađivanje pozitivnih stavova za očuvanje prirode i životne sredine.

  • Da se putem praktičnih postupaka – posmatranja, eksperimentisanja, predviđanja, proveravanja i dokazivanja, izgrađuje osnova za kasniji razvoj naučnog mišljenja u daljem obrazovanju.

  • Da se deci omogući da proširuju i sređuju svoje socijalno iskustvo i tako formiraju osnovna znanja o ljudima, njihovoj delatnosti, životu i opštim društvenim odnosima.

  • Da se podstiče radoznalost dece za društveni život i zbivanja u široj okolini, za upoznavanje drugih naroda, država i rasa, njihove kulture i običaja.

  • Da se kod dece razvije potpunije razumevanje i prihvatanje pravila ponašanja u saobracaju i sticanje osnova saobraćajne kulture.

• Likovno

  Likovnim vaspitanjem kod mališana utiče se na sticanje čulnog senzibiliteta, posebno osetljivosti za estetske fenomene u prirodi i promene u njoj.

  To se postiže podsticanjem dečje impresije za prirodne fenomene, koje deca predstavljaju putem bogatstva boja u temperi, kao npr. kroz teme „Zalazak sunca“, „Duga“ i „Jesenje drvo“, čime se razvija njihov osećaj za kolorit.

  • 
  • 
  • 
  • 
  • 
  • 

  Takođe se preko drugih tehnika, kao što su akvarel, voštani pasteli i tuševi, razvija osećaj za bogatstvo boja.

  • 
  • 
  • 
  • 
  • 
  • 
  • 
  • 

  Aktivnostima u ovoj oblasti razvija se sigurnija upotreba likovnih elemenata – linije i oblika – čime se podstiče veća sigurnost u rukovanju različitim priborom (grafitna olovka, ugalj, crni tuš), kao i bolja koordinacija izmedu oka i šake.

  • 
  • 
  • 
  • 
  • 
  • 
  • 
  • 
  • 

  Deca se upoznaju sa novim tehnikama rada u likovnoj umetnosti, kao sto su:

  • 
  • 
  • 
  • 

  Putem ovih aktivnosti se podstiče dečje interesovanje i sposobnost trodimenzionalnog predstavljanja figura i
  oblika iz svoje okoline, i to:

  • 
  • 

  Kod dece se razvija sposobnost preradjivanja čulnih utisaka i vizuelnih iskustava u povezane celine putem likovnog izraza. Naprimer, predstavljanje doživljaja izabranih dela iz muzičke umetnosti na temu „Labudovo jezero“, predstavljanje doživljaja izabranih dela iz umetničke književnosti: „Koje je boje potok“ (G. Vitez), „Ribar i ribica“ (bajka), „U gostima“ (D. Maksimović).

  • 

  Ovim aktivnostima podstiče se spretnost u korišćenju i manipulaciji različitim materijalima (šumski plodovi, plastične čaše, drvo, žica, kanap, školjke, karton i kartonski valjci, krep papir i sl.) i razvija sigurnija upotreba različitih pribora (makaze, dečji čekic, igla i konac, lepak i selotejp).
  

  • 
  • 
  • 
  • 
  • 

  Deca se takođe upućuju na kolektivnu i zajedničku komunikaciju angažovanjem na stvaranju grupnih radova, naprimer tema „Jesenje drvo“. Cilj aktivnosti iz likovnog vaspitanja je da mališani sve potpunuje i sigurnije izrazavaju svoje ideje, da u radove unose vise detalja i da ih sve slobodnije komponuju i kombinuju u nove celine, jer na taj način deca predstavljaju svoj odnos prema svetu, prema drugim ljudima i prema samima sebi. Takode je vazno kod dece formirati elementarne kriterijume za estetsko doživljavanje i procenjivanje svojih i tudjih likovnih radova, kao i umetničkih dela i estetskih fenomena uopšte.

• Fizičko

  Fizički razvoj i telesne aktivnosti

  Cilj ovih aktivnosti je da se deci obezbedi zdrav i pravilan razvoj. Da bi se u tome uspelo, deci je neophodno obezbediti svakodnevni boravak na svežem vazduhu. Boravak u dvorištu pruža deci permanentno upoznavanje sa mogucnostima svoga tela kroz razne situacije u kojima dete moze da trči, skače, penje se, baca, hvata, održava ravnotežu i sl.

  Upotreba ovih sredstava, kao što su: lopte, obruči, bicikli, sanke, rolšue, trotinet i lastiš, omogućuju razvoj sposobnosti održavanja ravnoteže i pravilnog razvoja svih mišićnih grupa.

  Organizovanjem poligona, bilo napolju ili u unutrašnjosti objekta, mogu s razviti razni oblici kretanja – hodanje, puzanje, provlačenje, kotrljanje, dizanje itd. što omogućava pravilan razvoj dečje muskulature. Sve to, takođe, deci pruža radost savlađivanja lakših i težih prepreka.

  Pored ovih aktivnosti mogu se koristiti razne ritmičke igre i plesovi, koji kod dece razvijaju osećaj za organizovano postavljanje i pravilno kretanje u određenim pravcima.

• Muzika

  Muzičko obrazovanje

  Cilj ovih aktivnosti je da se odabranom muzikom doprinese stvaranju atmosfere koja je ispunjena lepim, prijatnim i melodičnim zvucima, što povoljno utiče na celovit razvoj dečje ličnosti, neguje smisao za sklad, budi maštu i estetska osećanja.

  Ovim se razvijaju muzičke sposobnosti dece: sluh, osećanje za metroritmičko kretanje, muzička memorija, sposobnost kretanja uz muziku i sviranje na dečjim muzičkim instrumentima.

  Kroz muzičko vaspitanje u vrtiću razvija se lepo, izražajno i samostalno pevanje dece. Upoznavanjem bogatstva i raznovrsnosti zvukova, razvija se muzički senzibilitet i sposobnost razlikovanja tonova po visini, intezitetu, trajanju, dinamici i tempu.

  Putem eksperimentisanja zvucima, ritmovima i pokretima, odnosno pevanjem, muzickim igrama i plesovima, neguju se raznovrsni oblici spontanog muzičkog izražavanja i stvaralaštva dece, te otkrivaju razne mogućnosti relativno samostalnog i originalnog stvaranja.

  Deca se, dakle, svakodnevno susreću sa odabranim delima muzičke umetnosti, što razvija ljubav prema kulturnim vrednostima i proširuje njihova saznanja o svetu muzike, kao i umetnosti uopšte.

• Jelena Glamočanin

  profesor francuskog jezika predsednica udruženja i direktorka ustanove

• Verica Vagner

  vaspitač odgovorna za sve aktivnosti u L’école maternelleu

• Nikola Beronja

  profesor muzičkog vaspitanja i etnomuzikolog zadužen za sve muzičke aktivnosti u školici i L’école maternelleu

• Nadežda Rokvić – Dada

  zadužena za higijenu školice i negu dece

• Prethodna
• 1
• 2
• 3
• Sledeća

Video

• Izlozba –......

  

• Farbanje Jaja...

  

• Slideshow Zil Vern...

  

Putovanja

• Postojinska jama......

  

• Nica...