Razvoj govora

Aktivnosti u ovoj oblasti usmerene su na razvijanje dečjih sposobnosti za nesputanu i pravilnu komunikaciju; na razvoj i bogaćenje dečjeg rečnika i usvajanje gramatički pravilnog govora, tj. književnog jezika; na izražajno pričanje, odnosno recitovanje, zatim na dećje jezičke igre – podstaknute određenim književnim predloškom, kao što su: stihovi za nastavljanje („Hajde ptico budi drug daj…“), nonsens („Gnjavator“ – Z. Balog), „kad bi“ situacije („Kad bi“ – J.J.Zmaj), nedovršene priče, priče u slikama i slično.

„Kad bi“… situacije

• „Kad bi jelen imo krila… Leteo bi do neba“ Milana 5,6
• „Kad bi Maja bila Nađja… letela bi do neba“ Nađa 3,2
• „Kad bi Teodora bila velika… onda bi dohvatila ptice“ Petar G. 5
• „Kad bi mlekom tekla Sava… bila bi slava, pava“ Teodora 4
• „Kad bi Milana bila mala… onda bi drvo prala“ Milana 5,6

Nonsens – Gnjavator
Zvonimir Balog

Bio jedan teški gnjavator
imao je tup glavator
bežao je od kućatora
i od školatora.
Nije voleo nikakav radator
ležao je u livadi izvaljen u travator
sunce mu je pozajmilo svoj radijator.
Čekao je da mu pečeni golubator
i zreli kruškator
sam padne u zubator.
-Šta mogu – govorio je gnjavator
kad imam tup glavator.
Onda, jednog dana, kad je gnjavator
ležao na obali Nilatora
eto aligatora.
- Ja sam – reče aligator -doktorator
pa ću malo zasiljiti tvoj tupi glavator.
Zasjalo u aligatora sto raznih zubatora
i tu je kraj pesmatora.

Naša pesma o gnjavatoru

Mlađa grupa

Bio jednom jedan gnjavator Imao je veliki nosator- Maja 4,6
I veliki usator – Petar G. 5,1
I veliki očator – Maja
I veliki zubator – Minja N 4,1
I pojeo veliki zidator – Petar G.
I veliki vratator – Minja N.
I pojeo zmajator – Marko 4,7
Koji je pao sa neba – Teodora 4,2
U bazator -Petar G.
I pipnuo rukom fontator – Nađa 3,3
I popio vodator – Vuk 5
I zaboleo ga stomator – Nađa
I zaboleo ga grlator – Teodora
I otišao je na brodator – Minja N.
I sreo ga gusator – Nađa
I pojeo picator – Petar G.
I pukao mu stomator. – Vuk

Starija grupa

Bio jednom jedan gnjavator imao je veliki vratator -Vojin 6
I jedan veliki ustator – Lena 5,4
I jeo jedan veliki zgradator – Ognjen 5,3
I jeo jedan školator -Lena
I jeo jedan kućator – Jelena 6,8
I pojeo jedan slikator – Milana 5,7
I zaboleo ga stomator – Srdjan 6,3
I otišao da pije vodator – Srdjan
I upao u bunator. -Lena

Otisao gnjavator da plovi niz rekator – Ognjen
Brodom što nosi benzitor – Vojin
I zapalio se brodator – Jelena
Skočio gnjavator u rekator – Sara 6, 6
Skočio u camator – Ognjen
Otišao na obator – Lena
I vratio se u svoj kućator. -Maja

Otišao gnjavator na jedan brodator i pao u vodator i pojeo ga ajkulator – Ognjen
I progutao ga ajkulator, uhvatio je gusator rasekao joj stomator i izvadio gnjavatora. – Vojin

Ovde, zatim, spadaju i aktivnosti kojima se utiče na razvoj dečje mašte – što se postiže pomoću bajki i fantastičnih priča narodne ili umetničke književnosti. Takođe, adekvatno odabranim delima utiče se na razvijanje dečjih sposobnosti da se različita osećanja prepoznaju i verbalno saopšte. Pored ovoga, insistira se na razumevanju poetskih slika kao i na razvoju dečjih sposobnosti za stvaranje istih.
Na primer, obrađujući pesmu „Zalazak sunca“ Grigora Viteza, deca su na kraju na osnovu poetskih slika „Sunce je klonulo“ i „Sunce je u more utonulo“ gradila nove poetske slike:

• Milana 5,8 – Sunce je otišlo, palo na krov, u prozor upalo i propalo kroz roletne.
• Hana 5,6 – Umorilo se, tresnulo na pod.
• Ognjen 5,4 – Sunce je zašlo, ušlo u brod, pa se zapalilo. Okupalo se u vodi, sunce je palo u vatru i otislo u Vrdnik. Odletelo u koš.
• Srdjan 6,4 -Ugasilo se, otišlo u neki drugi kraj. Sunce se obuklo, pa se ne vidi.
• Lena 5,5 – Sunce je potonulo, propalo,otišlo na sever, upalo u lavu.
• Vojin 6,1 -Nestalo, otišlo u neku drugu zemlju.
• Jelena 6,9 – Sunce je pobeglo, otišlo u drugi grad, upalo u knjigu i knjiga izgorela, odletelo u drugu šumu.
• Sara 6,7 – Zapalilo se, palo u Dunav.
• Sofija 5 -Sunce je otišlo u Afriku.
• Sale 5,6 – Palo na travu, palo u baru, u reku.

Deca se u vrtiću upoznaju i sa manje zastupljenim književnim formama, kao sto su zagonetke , brzalice, brojalice, razbrajalice i sl. Kod dece se razvijaju i sposobnosti za dramsko i scensko predstavljanje odgovarajućih književnih tekstova (Ljutito mece). Tokom svih usmerenih aktivnosti kod mališana se postepeno razvija interesovanje za knjigu i ljubav prema lepom govoru i pisanoj reči.